Mercadillo

Svega ima na tom vašaru...

Iako se može reći da govorim španski, moje poimanje termina „znanje jezika“ je dosta zahtevno. Kažem, govorim jezik, dosta dobro se snalazim u svakoj situaciji – od upisa u školu do kupovine osiguranja preko telefona, preko zakazivanja dezinsekcije i neobaveznog ćaskanja sa bubašvaba ekterminatorom ili likom za kablovsku. Međutim, da bih rekla da znam jezik, moram u tom jeziku da se osećam udobno. Da na njemu mislim, da reči dolaze spontano i – najvažnije od svega – da ga se ne plašim. Zbog toga plaćam časove španskog – dva puta nedeljno po sat i po konverzacije, uz korišćenje knjige ne bih li proširila vokabular i rađenje domaćih zadataka da se dobro ukotvim u jeziku.

Moja profesorka španskog kaže da bi mi za mene bilo najbolje da prestanem da poredim i da se adaptiram. Nije kao da mi je otkrila toplu vodu, ali neke istine koje znamo treba da čujemo od određenih ljudi u određenom trenutku da bi stigle do nas. I, tako, krenem jednog dana da se adaptiram.

Subota. Mercadillo u Benikalapu.

Poseta ovoj vašarskoj postavci (inače se opisuju kao lokalne pijace koje nude sve od voća odeće, mene asociraju na srpske buvljake i vašare) stvara poseban doživljaj Španije. Održavaju se u svakom gradu, u svakom kraju. U samoj Valensiji ih ima preko 250. Svaki kvart ima određeni dan za ovu aktivnost. Zatvore se ulice za saobraćaj i postave se tezge na kojima možete naći štošta. Recimo, u kraju u kom je škola mog deteta za ovaj spektakl je rezervisana sreda. Prići školi sredom je, dakle, nemoguće ustaljenim putem. Moram malo da obilazim, ali to na Liberty nije nikakav problem. Kolima, moram da primetim, je znatno teže…

Ne možete se adaptirati na Španiju ako ne uživate u poseti vašaru. Veoma je živopisno, prodavci će se veselo isćaskati sa vama, možete da prekopate celu tezgu i ništa ne kupite – i niko vam neće zameriti. Srešćete gospođe koje su tu došle kao u izlazak, muškarce koji žure da kupe neki alat, žene i devojke koje pregledaju garderobu. Pomalo ćete se gurati sa drugim posetiocima ove kulturno-umetničke manifestacije, ali niko nije ljut ili nervozan. „Perdona“, „Disculpe“ – kako se već ko izvinjava i idemo dalje uz osmeh. Ka sledećoj tezgi. Mercadillo se ne opisuje. On se doživljava. Ako niste u Španiji – onda se gleda na slikama.