Liberty (Piaggio) i saobraćaj u Španiji
- Darjana Nastic Jelaca
- Oct 9
- 3 min read
Updated: Oct 10
Mogao je to biti bilo koji skuter, svaki mediteranski grad nudi mnoštvo ovih malih motora različitih proizvođača, ali ja sam automatski ukucala Vespa Valencia na Google-u. Grad na Mediteranu i Vespa – kliše iz svih filmova kojih mogu da se setim. Možda sam, pomalo, jednom u životu, poželela da živim kliše? Ipak, ništa od toga. Kupila sam Liberty. Lepše ime, ružniji dizajn, manja cena. Umesto crvene Vespe imam belu Liberty. I nemam kliše. Plava Liberty mi je, lično, bila najlepša, ali dva su razloga bila da se odlučim za belu: 1. plavu bih čekala nekoliko dana duže, a počinjala je školska godina; 2. bela je boja auta koji sam prodala jednom predivnom starijem bračnom paru u Vojvodini kada sam krenula u ovu avanturu (Iskrena da budem, krenu mi suze svaki put kada vidim takav auto u saobraćaju).
Kupovina je dosta jednostavan proces. Naravno, dovoljna je dozvola B kategorije, možete kupiti osiguranje i registrovati na srpsku vozačku dozvolu (koju ne morate menjati španskom prvih 6 meseci boravka ovde, tako da, ako planirate kupovinu, to uradite u prvih 6 meseci od dolaska. Proces menjanja dozvole je u teoriji veoma jednostavan, videću kako izgleda u praksi…). Čak i za motore veće kubikaže vam nije potrebna posebna dozvola – B kategorija i određen broj godina posedovanja iste i možete uzeti sebi nekog lepotana iz kategorije opasnijih dvotočkaša (jasno provejava ljubav prema ovoj vrsti prevoznog sredstva – to mi je na oca). Radnja u kojoj kupujete motorče (u mom slučaju Vespa Turia, topla preporuka. Od njih dobijate i jednu kacigu gratis) odrađuje sve. Vaše je da prebacite novac i kupite osiguranje (to radite lično, ja sam uradila preko telefona jer je najbrže) i odete po motor nekoliko dana kasnije. Dobijate privremenu saobraćajnu, koju će nakon 2 do 3 nedelje zameniti stalna. Jedva sam čekala tu stalnu, da bacim papir dimenzija A5 formata i stavim plastičnu karticu u novčanik. Zamislite šok kad sam dobila isti A5 papir, samo u boji.
Ludačka hrabrost ili ludačka nepromišljenost (ili po malo od oba) su komentari koje su bliski mi ljudi imali na vest o mojoj kupovini Liberty. Kad si poslednji put sela na motor?! prošlo je i meni kroz glavu, ali sam pitanje otresla kao komarca – To je kao bicikl, rekla sam sebi.
25 godina kasnije, evo me opet na motoru. Sedim i gledam u komande. U LED ekran. Razmišljam o registraciji koja je zapravo 4 poslednje cifre mog JMBG-a i želim da verujem da je to neki znak. Slušam zvuk i odlučujem da krenem. U grad koji ne poznajem. U kom je saobraćaj potpuno drugačiji od onog na koji sam navikla.
U seriji horora španskog saobraćaja izdvojiću tri epizode:
Kružni tokovi: Slavija – dečija igra. Kružni tokovi u ovoj zemlji imaju semafore. Ne Aca Šapić kružni tok sa semaforima na ulazu u isti. Ovi kružni tokovi su puni semafora. U samom kružnom toku imate nekoliko semafora za levo, pravo i desno. Levo je zapravo nastavljanje dalje u krug, pravo je isto nastavljanje, ali ćete se isključiti ne sledećem desno, desno je, prirodno, prvo isključenje na koje nailazite. U teoriji… U praksi, osoba iz desne trake će uključiti dragi nam levi pokazivač pravca (aka (ž)migavac) i jednostavno iskulirati pravila, uključiti se ispred vas, a vi imate obavezu da čekate. Em semafor u sred kružnog toka, em se niko ne ponaša kako semafor zapoveda.
Semafori: skrećete desno. Stojite, jer je crveno. Uključuje se zeleno, krećete. Odmah kada pokušate da skrenete čeka vas crveni semafor – jer se ukrštate sa biciklističkom stazom, a njima je zeleno; prođete, odmah iza vas čeka semafor: ukrštate se sa pešačkim prelazom… na 10 metara imate tri nesinhronizovana semafora i jedno skretanje. Na motoru, sa detetom, to ume da bude jako nezgodno kreni-stani njišemo se levo-desno iskustvo…
Raskrsnice: već sam rekla da će lagano iz krajnje leve dati migavac i krenuti u krajnju desnu i obrnuto. Kada ovde date signal da ćete ići levo ili desno, svi vas puste. Ceo saobraćaj stoji dok vi ne odete u traku koja vam treba. 20 i neka godina vožnje, najvećim delom u Beogradu se ovde pokazuje kao smetnja... naučiću, šapućem sebi.
Liberty apsolutno opravdava svoje ime. Sa rezervoarom koji se napuni za 5 evra prelazim više od 100 km (maksimalna brzina kretanja joj je 50 km/h, što je i ograničenje u gradu), lagano se provlači kroz saobraćajnu gužvu (koja je, naravno, još jedan horor film!) i još lakše parkira – već je jasno da je Španija zemlja improvizacije i slobodne interpretacije pravila, tako da skuter možete staviti svuda - od regularno obeleženog parking mesta za motor, preko mesta za bicikl do trotoara, tik uz stolicu koju ste zauzeli u baru.
Vozi me do škole, plaže, Bio parka, centra grada… Gde god mi padne na pamet. Lagani ples između automobila koji stoje ukopani u gužvi, vetar po licu (jer neću da spustim vizir na 50 km/h) i sunce na koži. Mediteranski grad i čista sloboda.
Liberty.
Comments